Соколски покрет настао је у Прагу 1862. као одговор на покушаје германизације словенских народа у Аустријској монархији. Име је добио према соколу, птици која је у српској народној поезији симбол витештва, снаге, брзине и спретности. Соколске идеје слободе, братства, јединства, истрајности и родољубља прихваћене су и изван Чешке и соколство је постало панславистички покрет. Већ 1863. формирано је соколско друштво у Словенији, 1874. хрватско соколско друштво, док је у Србији основано Прво београдско друштво за гимнастику и борење, 1882.године, које је променило име у Београдско гимнастичко друштво Соко 1891. године.
У основи ослободилачка, соколска идеја била је стварање физички спремног, честитог и национално свесног појединца који ће имати снаге да одбрани националне интересе и свој културни идентитет. Очување националне традиције и различитости било је у складу са идејом соколство словенству – словенство човечанству. Покрет је радио на културно-просветном уздизању и моралном одгајању омладине до најдостижније савршености.
Соколска достигнућа, манифестације и градитељство део су српског и југословенског наслеђа, као елемент индивидуалног сећања, али не и колективног памћења заједнице.
Савез обавља активности на остваривању статутарних циљева на целој територији Републике Србије.
Савез је основан 21. априла 1908. године под именом „Савез Соколких друштава Душан Силни“ .
Од оснивања, до данас, Савез баштини основне принципе изворног Соколског гимнастичког система.
У односу на историјске околности, Савез је мењао име:
Савез баштини традицију свих својих правних предходника, а посебно традицију, Соколске жупе Београд Сокола Краљевине Југославије које је радило до 1941. године.
У Савезу је тренутно 7 друштава, са сталним и повременим бројем између 1000 и 2000 чланова. Поред поменутих слетских окупљања, која имају и традиционални карактер, соколска друштва су, поред својих редовних садржаја који су лимитирани условима у којима раде и опстају, активна у међусобним сусретима соколских друштава на којима се одржавају излети, гимнастичке ревије и такмичења, дани атлетике, гимнастичко-атлетски вишебоји, плесне ревије, повремени семинари, гимнастички кампови, јавни часови на градским трговима, као и учешћа на иностраним слетовима у Словенији, Словачкој, Чешкој, Швајцарској…
Стање и перспективе соколства данас показују снажну посвећеност соколских радника који улажу велике напоре да се активност одржи и развија у оквиру друштава. Уз постојећу подршку државе и локалних самоуправа, соколство наставља да делује као важан део културе и спорта. Све више се истиче значај соколских вредности, које доприносе заједништву, здравом начину живота и очувању традиције.
У таквим условима, може се говорити о континуитету и јачању соколске организације, као и о новим могућностима за њен развој.
Подршка државе у овом тренутку неопходна је и пресудна претпоставка за даљи опстанак и успешност соколства. Осим што би се симболично неговале традиционалне вредности из наше историје и културе, налажење места соколству у општем систему физичке културе и подршка његовом развоју одразила би се позитивно на решавање бројних питања: допуна школском физичком васпитању оних садржаја којих нема у школи и клубовима (плесне секције, корективна гимнастика, развојна гимнастика, рекреативни садржаји, атлетика, вишебоји, полигони окретности, акције пливања, освајање спортских значака), такође и обухвата и третмана школске деце која нису активна у ван школским активностима итд.
